година од оснивања
читалишта у Књажевцу (1860-)
2012.

После више од три деценије, уређен депо Библиотеке.

Средствима општинског буџета и уз суфинансирање Министарства културе Републике Србије уређен је депо Библиотеке. Реновирањем и уређењем депоа на дуже време је решен проблем смештаја и чувања библиотечке грађе.

2010.

Библиотека обележила 150 година постојања.

Народна библиотека „Његош“ обележила је 150 година од оснивања првог читалишта у Књажевцу у друштву корисника, сарадника, поштовалаца и пријатеља. У читаоницама су отворене изложбе посвећене јубилеју, приказан је промотивни филм, а у част јубилеја објављена је монографија „Вековима таложено знање“.

1995.

Матична библиотека „Његош“ постаје Народна библиотека „Његош“.

Са доношењем новог закона о библиотечкој делатности 1994, Матична библиотека „Његош“ постаје Народна библиотека „Његош“, а матичне функције за библиотеке књажевачке општине од тада врши Матична библиотека „Светозар Марковић“ у Зајечару.

1991.

Престаје са радом огранак Библиотеке у Белом Потоку.

Седамдесетих година, у саставу Матичне библиотеке било је двадесетак читаоница. Осамдесетих се овај број драстично смањује, а од 1983. до 1988, поред огранака у Минићеву и Кални који и данас раде, постоје читаоница у Васиљу и Белом Потоку. Последња сеоска читаоница – у Белом Потоку, престала је са радом у марту 1991.

1990.

Библиотека обележава 130 година од оснивања Читалишта. Објављена је прва књига у издању Библиотеке.

Библиотеци је додељена Златна плакета ослобођења града Књажевца, за стотридесетогодишњицу постојања и рада, изузетан допринос ширењу писмености, културном развоју града и популаризацији књиге као свеопштег добра.

Јубилеј је обележен и првом књигом у издању Библиотеке – публикацијом „130 година Књажевачког читалишта“ библиотекара Бранислава Стојадиновића.

1987.

У историји књажевачке јавне библиотеке, први пут је достигнут стандард – књига по становнику општине.

Стандарди, дефинисани прописима за јавне библиотеке, осамдесетих година прописивали су да фонд сваке општинске библиотеке треба да има онолико књига колико општина има становника. По попису из 1981, општина Књажевац имала је 48.789 становника, а Матична библиотека „Његош“ 51.157 књига.

1983.

Библиотека формира Завичајну збирку

На основу Методског упутства Народне библиотеке Србије из 1982, у фебруару 1983. Библиотека на Програмском савету усваја „Основну концепцију за формирање, вођење и чување завичајног фонда у општини Књажевац“. По овој концепцији, тадашњим законским прописима из области библиотечке делатности и како то налаже добра библиотекарска пракса, Библиотека формира збирку чији садржај чини грађа која се тиче завичај – географског и историјског књажевачког подручја.

Изложба „Записи о завичају“, осамдесетих

1978.

Почиње са радом покретна библиотека, Књигобус.

Иако је Библиотека већ имала формиран покретни фонд и заставу 750Л набављену 1972. за рад на терену, овај фонд организовано се користи тек од 1978. када је купљен комби застава 435КЛ.

Књигобус је по утврђеном распореду једном или два пута месечно обилазио огранке у Кални и Минићеву, сеоске читаонице у Васиљу и Белом Потоку и сеоска насеља, посебно она у којима је радила школа, јер је међу корисницима било највише деце. За рад покретне библиотечке службе био је задужен књижничар Славољуб Димитријевић. Књигобус је функционисао до 1. марта 1991, када је због дотрајалости возила престао да ради. Покретни фонд тада је имао 7.894 књиге.

1973.

Библиотека добија име “Његош”.

По казивању сведока, Библиотеци је име наденуо књижевни критичар Петар Џаџић. Осим Његошевог имена, за назив Библиотеке било је још предлога, између осталих име нобеловца Иве Андрића и Стевана Јаковљевића, књижевника рођеног у Књажевцу.

Витомир Костадиновић, биста Петра Петровића Његоша

1971.

Библиотека постаје седиште уредништва монографије Књажевац и књажевачко подручје.

Монографија „Књажевац и књажевачко подручје“ обухвата 25 тема из области привредног, друштвеног и културног живота књажевачког краја. Рукописи, за чије писање су били ангажовани стручњаци за сваку од тема понаособ, прикупљани су до 1991. Целокупна рукописна грађа Монографије, за њу везана документација и преписка јединствена је колекција Завичајне збирке књажевачке библиотеке и не даје се на коришћење.
1961.
1955.

У Књажевцу је основана Народна библиотека.

Војислав Ивановић, први књажевачки библиотекар

Зграда Библиотеке на Тргу ослобођења, педесетих

Ради координирања рада свих књижница у граду и на селу, 1954. формиран је Срески библиотечки центар, који ће 1955. прерасти у Народну библиотеку. Центром је руководио Војислав Ивановић, професор руског језика, први послератни руководилац библиотеке и први књажевачки библиотекар. Најважнији задатак Центра био је да се књижни фонд од око 6.500 књига попише и обради по систему УДК. У марту 1955. Библиотека добија простор у центру града, а након неколико месеци и првог сталног стручног радника, књижничара Ромилију Маринковић. Пет година касније, за Библиотеку је обезбеђен нови простор, на Тргу ослобођења 19.

1944.

Формиране су прве јавне читаонице из којих ће касније настати градска библиотека

Официрски дом, послератни Дом културе, па Дом ЈНА

Након ослобођења Књажевца 10. октобра, покренута је иницијатива да се у сваком месту у општини отворе читаонице. Већ 25. октобра у Омладинском дому формирана је омладинска библиотека – Књижница Месног одбора УСАОС-а, а 21. децембра и Књижница Дома културе. За обе књижнице прикупљено је око 600 књига из приватних библиотека виђенијих Књажевчана, углавном учитеља, професора и предратних књижара, адвоката и трговаца. Већи број књига из предратне едиције Српске књижевне задруге омладинској библиотеци поклонио је Алекса Аца Станојевић.

Са фондом од око 400 књига, у Васиљу у новембру почиње да ради прва послератна сеоска библиотека.

Народни дом, послератни Омладински дом, па Дом синдиката

1923.

Основана је Народна књижница у Краљевом Селу, данашњем Минићеву.

Од  1966. библиотека у Минићеву огранак је књажевачке библиотеке. За успешан рад и допринос развоју библиотечке делатности, Библиотека и њени књижничари више пута су награђени. У оквиру такмичења сеоских библиотека, које су у то време традиционално спроводиле КПЗ Србије, ИП Нолит и Радио Београд, Драгиша Марјановић је 1977. понео звање најбољег сеоског књижничара, а Библиотека у Минићеву добила другу награду. Три године касније, 1980, Библиотека је понела прву награду на истом такмичењу. На Дан библиотекара, 14. децембра 2006, Библиотекарско друштво Србије доделило је Властимиру Николићу, књижничару библиотеке у Минићеву, Сребрну повељу за допринос развоју читалачких интересовања и библиотекарства у Србији.

1920.

У Доњем Зуничу основана је прва сеоска читаоница.

На иницијативу учитеља Владимира Чочића, 1920. основана Народна књижница у Доњем Зуничу, прва сеоска библиотека књажевачког краја. Књижница је имала 50 чланова и 52 књиге.

1904.

При Месној организацији Српске социјалдемократске партије, у кафани Порт-Артур, формирана је партијска читаоница.

Након гашења Читаонице па све до краја Другог светског рата, Књажевац није имао званичну градску библиотеку. Осим школских књижница, у овом периоду постојале су читаонице у седиштима друштава (Књажевачка омладина, Соколско друштво Душан Силни) и политичких партија, као и официрска читаоница. Читаонице су у међуратном периоду имала и нека грађанска удружења.
 

1904

Раде Ристић, Кафана Порт Артур, акварел, 2010.

1860.

У Књажевцу је 14. јануара званично основано прво јавно читалиште.

Прво јавно читалиште у Књажевцу званично је основано 14. јануара 1860, лицем на Светог Саву. Било је претплаћено на „Србске новине“, „Дневник“ и од страних новина „Вандерер“. Имало је 60 чланова, углавном чиновника и људи из грађанског реда који су Читалиште и новчано помагали. Из каснијих извештаја које Начелство шаље Министарству просвете, зна се да је Читаоница 1874. имала 74 члана, да се издржавала од прилога чланова и добити од давања беседа, као и да су јој расходи били већи од прихода. Општина је помагала куповину новина. Података о књижном фонду Читаонице нема. Једино се зна да је имала 119 књига.

Бурни историјски догађаји, српско-турски ратови, Тимочка буна и Српско-бугарски рат, утицали су и на рад Читаонице. У Првом српско-турском рату 1876. потпуно је изгорела, па је обновљена 1880, али се у њој читају само новине. Читаоница је радила све до 1888, када је поново запала у кризу и угасила се.

Писмо окружног начелника Николе Петровића Попечитељству просвете од 6. фебруара 1860.

1857.

Забележени су први покушаји да се у Гургусовцу отвори читалиште.

У Гургусовцу, 5. јануара.
Лицем на ново лето нашао сам се у овом месту, где је такође, као јамачно и свуда по окружним варошима отечества нашег, почетак нове године свечано прослављен.
Поуздано сам разумео, па и уверио се, да се и овде саставило једно друштво, које ће све србске новине држати, и тако као неко мало читалиште установити, које, дај Боже, да буде постојано и да се скоро у право читалиште преобрази, те тако да се тим путем учини штогод за развитак изображености у овом крају народа нашег.”

Српске новине бр. 4 (10. јануар 1857)