година од оснивања
читалишта у Књажевцу (1860-)

Казивања

Књига 0 (2012)

Слободанкa Станковић Илић, Пролаз кроз легенде

Конкурсни зборник награђених радова са XX светосавског књижевног конкурса и радови књажевачких песника, некадашњих учесника Светосавског књижевног конкурса. Обрада српских локалних легенди и резултат личне потраге Слободанке Станковић Илић за легендама о змају-љубавнику са терена око Старе планине.

„Пролаз кроз легенде

Књига 1 (2012)

Књига 1 (2013)

Слободанкa Станковић Илић, Завијена форма истине - обрада легенди из књажевачког краја

„Завијена форма истине – обрада легенди из књажевачког краја“ књига је Слободанке Станковић Илић, настала након више деценија слушања, истраживања и бележења легенди у различитим приликама и на различитим странама књажевачког подручја. Бављење легендама Слободанке Станковић Илић не своди се само на записивање и књижевно уобличавање прикупљене грађе за потребе публикације, већ аутор настоји да читаоцу пружи и могуће тумачење о настанку легенди, њиховој функцији, повезаности са стварним догађајима, њиховој поруци и поуци коју носе. Јер, по аутору, легенде „одражавају елементе историјске свести и дух народа“ и преносе информацију о крају у којем су настале. Оригинална тематика, аналитички приступ и настојање да се легенде књажевачког краја сачувају од заборава, дају нарочиту вредност овој завичајној књизи.

„Завијена форма истине – обрада легенди из књажевачког краја“, Слободанка Станковић Илић

Књига 2 (2013)

Књига 2 (2016)

Јелен из Корита [Сузана Брујић], Тимочки ђердан

„Тимочки ђердан“, који је нанизао Јелен из Корита, садржи 48 кратких прича, писаних на тимочком дијалекту. Иза псеудонима Јелен из Корита крије се новинар Сузана Брујић. Приче су у периоду од 1989. до 2000. излазиле у истоименој рубрици Књажевачких новина. Иако су писане искључиво у забавне сврхе, оне имају далеко већу вредност и значај, јер сликовито описују живот људи књажевачког подручја, нарочито живот у сеоским срединама, сликају нарави и карактере, људске навике и свакодневне ситуације, поједине друштвене појаве… Како у поговору пише Бојан Ристић, професор српског језика и књижевности, ова књига је вредан документ из више разлога: то је и дијалектолошка грађа, и запис о нашем народном животу, са веровањима, легендама и обичајима везаним за животни циклус (рођење, свадба, помени…), а и хумореска. Реч је о народном хумору, а Јелен из Корита, сељак из околине Књажевца, типичан је представник своје средине и свог краја.
На корицама књиге – „Завичај 2“, акварел Радета Ристића.
„Тимочки ђердан“, Јелен из Корита [Сузана Брујић]

Књига 3 (2016)

Књига 3 (2016)

Војислав Аранђеловић, Давид из Штрпци казује

Животопис осамдесетогодишњег Давида, од детињства, младости, зрелих година до старачких дана, у форми монолога, изашао је из пера књажевачког књижевника Војислава Аранђеловића. Према речима аутора, „Давид из Штрпци казује“ књига је која се одликује шаренилом тема, мотива и поетско-естетских категорија (од лиризма преко епике до ироније, комике и сатире). Аранђеловићеве „давидарије“ су приче и анегдоте о обичним, малим људима, који су временски углавном везани за 20. век, а просторно за неколико села у околини Књажевца. Према мишљењу аутора поговора Бојана Ристића, професора српског језика и књижевности, лик Давида је лик српског сељака, који кроз живот пролази трпљењем и вредним радом. Прегурао је и ратове и свакодневну немаштину, кроз живот је корачао скромно, и зато је опстао. Давидове приче нуде нам и „етнолошка зрнца“, из којих сазнајемо како се на селу живело, прати их непатворени Давидов хумор, а језик, богате лексике, и „матерњи“ говор којим се служи, његово су најубојитије оружје. Казивања Давидова допуњује поетска збирка „Уз Тимок – низ Тимок“, такође писана на дијалекту.

На корицама књиге – „Јаловик Извор“, акварел Радета Ристића.

 

„Давид из Штрпци казује“, Војислав Аранђеловић

Књига 4 (2016)

Књига 4 (2017)

Тимочки Ђердан 2

Тимочки ђердан 2, садржи 24 текста који су излазили у Књажевачким новинама деведесетих година прошлога века. Потписују их четири аутора – Љиљана Живковић из Новог Корита и новинари Зоран Д. Јовановић, Зоран М. Јовановић и Гвозден Цонић. Према речима аутора поговора, професора српског језика и књижевности Бојана Ристића, ови текстови су вредна и непосредна дијалекатска грађа. Иако не обилују уметничким вредностима нити високим хумористичким дометима, могу да се читају као сведочанство једног говора, али и као етнографски запис о томе шта су људи овог поднебља у не тако давној прошлости радили, како су се забављали, какав је био колективни морал, како су међу собом комуницирали, чега су се бојали...

На корицама књиге – „Стара сеоска кућа 5“, акварел Радета Ристића.

 

„Тимочки ђердан 2“

Књига 5 (2017)

о едицији